BAOŠIĆI LETOVANJE 2022

Baošići se nalaze na oko 10 km istočno od Herceg Novog. Ovo malo mesto se proteže duž same obale, u dužini od 2 km.
Predpostavlja se da je ime dobilio po crnogorskoj vladarskoj dinastiji Balšić. Drugo predanje tvrdi da je naselje nazvano u čast Balše Cvjetkovića koji se u ovaj kraj, po oslobođenju od Turaka, s porodicom prvi doselio, 1590. godine. U prilog ovoj verziji o poreklu imena stoji podatak da u Baošićima danas nema niti Balšića niti Baošića, ali ima puno Cvjetkovića.
Kako bilo, pod imenom Baošle, Baošići se prvi put spominju u povelji srpskog cara Dušana, 1351. godine. U mestu postoje ostaci zidina Balšinih dvora i Balšin bunar.
Od davnina su Baošićani poznati kao vrsni zalivski ribari, potom kao pomorci i zanatlije. U doba kada je pomorstvo cvetalo u Boki Kotorskoj, Baošići su imali preko 30 brodova duge plovidbe (danas nemaju ni jedan), i preko 50 kapetana. Kapetana srećom ima i danas, kao mnogih pomorskih oficira i mornara.
Baošići su danas idilično turističko odredište. Ovo mesto je idilično za parove s malom decom, ali i za one koji letuju sa mlađom decom i sa mlađim tinejdžerima. Baošići su takođe idilični za one koji beže od gužve hercegnovskog, kotorskog ili budvanskog tipa. U Baošićima nema niti jednog hotela koji bi deo obale mogao da proglasi „svojim“. Pristup plažama je slobodan. A plaža sa sitnim ugodnim šljunkom ima na desetine. Nisu retke ni plaže pod senkom kakvog stoletnog mediteranskog bora, ili kanarske palme, ili magnolije. Semena mnogih biljaka ovde su upravo doneli pomorci. Takve male mlaže su raj za decu. Odrasli za to vereme mogu da uživaju u plitkom obalnom pesku, s maskom na licu, gde mogu pronaći jestive i ukusne školjke vongole (Grooved carpet shell) i vagane (Warty venus).
Do pre nekoliko godina, na skoro svakom žalu mogla se videti poneka ribarska barka. Danas to nije slučaj iako u Baošićima postoji jedina zalivska Ribarska zadruga. U mestu takođe postoji vaterpolo klub – „BOKELj“, jedriličarski klub – „JOVO DABOVIĆ“ , kao i kulturno – umetničko društvo.
Ipak, nije samo riba zaštitni znak Baošića. Nego je to i jedan cvet. Reč je o mimozi. Svake prve subote u februaru u Baošićima se odvija finale Praznika mimoze. To se finale se uvek odvija na obali, u centru Baošića. Na plažama se peče riba i besplatno se deli, uz vino i pivo. Klape pevaju mediteranske pesme i sviraju uživo,a na hiljade ljudi pleše i veseli se. Svaka fotografija napravljena u Baošićima tih dana otkriva u pozadini vrh planine Lovćen. Dok se mnogi na obali sunčaju, na Lovćenu ima snega. Jedinstven, Praznik mimoze diči se tradicijom od 40 godina.
Crkva Sv. Nikole, zaštitnika pomoraca, sagrađena je u Baošićima pre više od 400 godina. Obnovljena je 1802. godine. Dom starog kapetana nekad je bila nezaobilazna turistička ruta. Reč je o zaostavštini pomorskog kapetana, Slovenca, Miroslava Štumbergera, neprevaziđenog maketara starih bokokotorskih jedrenjaka, čiji je legat, u vremenima za nama, bio opljačkan. Ime kapetana Štumbergera i dalje živi, kao i ime njegovog Muzeja u Baošićima.
Za Baošiće se vezuje i jedna lepa ljubavna priča, o ljubavi između francuskog pomorskog oficira i pesnika Pjera Lotija i mlade seljanke Paskvale Ivanović. O ljubavi prema Paskvali, Loti je pisao u svom Dnevniku, i ovekovečio je u knjizi Retko cveće. Društvo prijatelja Francuske je u Baošićima, oktobra 1934. postavilo spomen-ploču u znak sećanja na pesnika i na njegovu neosvarenu ljubav.
Kroz mesto se proteže i šetalište uz obalu, koje vodi do Bijele, sa jedne i Kumbora sa druge strane. Iako Baošići ne mogu da se svrstaju u veliko letovalište, u mestu postoji sasvim dovoljno ugostiteljskih objekata i prodavnica.