BUGARSKA LETOVANJE 2025 – ODMOR PO NEVEROVATNIM CENAMA

Bugarska je država koja se nalazi na severoistočnom delu Balkanskog poluostrva, u jugoistočnoj Evropi i na Crnom Moru. Bugarska se graniči sa pet zemalja Balkana : Rumunijom na severu, Srbijom i Makedonijom na zapadu, Grčkom i Turskom na jugu. Glavni grad je Sofija. Teritorija Bugarske zauzima površinu od oko 111.000 km2, što je stavlja na 16. poziciju po veličini u Evropi.

Bugarska je veoma lepa zemlja bogate kulture i jedna je od najstarijih država Evrope. Bugarska ima bogatstvo kulturnih znamenitosti, uključujući izuzetno istorijsko nasleđe, duge i lepe peščane plaže, veličanstvene planinske predele sa pećinama, vodopade, živopisna jezera i reke, raznovrsne vrste ptica, biljaka i leptira, drevne kulturne i verske spomenike, vinograde i vinarije, izvrsnu tradicionalnu hranu i gostoprimljive i dobre ljude. Mnoga lepa i živopisna bugarska sela, skrivena u prekrasnim planinama Bugarske, čuvaju duh i kulturu Bugarske. Kuće bugarskih sela i malih naselja su okružene bogatim zasadima grožđa, suncokreta, voća, povrća, ruža, duvana i lavande. Bugarska je uzbudljiva zemlja i nudi raznovrsne mogućnosti sadržaja tokom boravka i odmora, kao što su kulturne ture, odmor na plaži, jezerima i planinama, golf, jahanje konja, kao i city break putovanja.

Predeli Bugarske variraju od prostrane nizije na severu, brdovitog područja i uzdignutih visoravni na jugu, do predivne obale Crnog Mora na istoku. Bugarsku odlikuje značajna raznovrsnost prirode, koja se sastoji od područja planina Rile, Pirina i Balkana, snežnih vrhova, blage i sunčane obale Crnog Mora, plodnog područja tipično kontinentalne nizije Dunava, koja obuhvata trećinu površine zemlje, kao i jakog uticaja mediteranske klime u dolinama Makedonije i nizijama najjužnijih delova Trakije.

Obala Crnog Mora duga 378 km, obuhvata ceo istočni deo Bugarske. Vrhunske plaže, živopisne lagune prekrivene finim, prirodnim peskom i mnogobrojni zalivi privlače posetioce tokom čitave godine. Neki od najpoznatijih bugarskih crnomorskih letnjih centara su Sunčana Obala, Zlatni Pjasci, Albena, Duni i Nesebar. Crnomorska obala Bugarske je poznata po kilometrima dugim plažama i sitnom zlatnožutom pesku, kao i po izvanrednim klimatskim uslovima – sunce je ovde prisutno od maja od oktobra. Letnju zabavu, pored uređenih plaža, upotpunjuju uzbudljivi akvaparkovi, restorani sa tradicionalnim i evropskim kuhinjama, kafići i diskoteke i mnoga šetališta.

BUGARSKA ISTORIJA

Bugarska ima izuzetno bogatu i raznoliku istoriju koja seže do 3500 godina pre nove ere. Tada su na ovom prostoru živeli drevni Tračani, koji su ovde osnovali svoju državu oko 5. veka pre nove ere. Tračani su u tom periodu vladali najvećim prostorom Balkanskog poluostrva i Egejskim područjem. Tokom I veka Bugarska je postala deo Rimskog carstva. Savremeni Bugari su mešavina većinski srodnih slovenskih i srpskih korena, kao i drugih etničkih grupa – Tatara, Turkijskih grupa itd. Bulgari su bili narod koji je početkom ranog srednjeg veka naselio područje današnje Istočne Evrope i postao narod Slovena – centralni narod današnje Istočne Evrope.

Prvo Bugarsko carstvo od 681. do 1018. godine, koje je osnovao Kan Aspakuh je postalo značajna sila na Balkanu i u to vreme ozbiljna pretnja Vizantiji – Istočnom Rimskom carstvu, kojim su podjednako vladali Grci, Jermeni, Srbi i Bugari. Po osnivanju Bugarskog carstva 681. godine, Tračani su bili treća etnička grupa koja je doprinela stvaranju bugarske nacije. Prvo Bugarsko Carstvo je dostiglo svoj vrhunac pod vladavinom Cara Simeona I, koji je preuzeo titulu cara. Sva bugarska politička tela i uprava, nastala posle tog perioda su očuvala tradiciju – u imenu države, jezika i pisma Prvog Bugarskog Carstva, koje je u to doba obuhvatalo skoro ceo Balkan i vremenom postalo kulturno središte Slovena u srednjem veku.

Krajem 10. i početkom 11. veka je Vizantija je uspela da uništi Prvo Bugarsko carstvo i njegove dinastije. Bugarska je tada podeljena u tri vizantijske pokrajne – Bugarsku, Peristrion i Makedoniju, koje će u tom obliku postojati narednih 200 godina.

Bugarska je primila vizantijsku kulturu kroz slovenski književni jezik, koji su razvili Sveti Ćiril i Sveti Metodije u Moravskoj, a doneli su je pomoću svojih sledbenika na Balkan. Tada su otvorene škole u Preslavu i Ohridu i ćirilica je potpuno razvijena.

Bugarski srednjovekovni vladari su tokom Drugog Bugarskog Carstva bili u bliskim porodičnim odnosima i bračnim vezama sa srpskim Kraljevstvom tokom vladavine Stefana Nemanje. Srbi i Bugari su više puta tokom istorije bili u jednoj državi. Srbi i Bugari su u vreme Svetog Save govorili istim jezikom – slovinskim. Imali su svoja slova – azbuku, liturgiju na svom jeziku i knjige na svom jeziku. Sveti Sava je umro u Trnovu, tadašnjem glavnom gradu Bugarske i sahranjen je u Crkvi Četrdeset mučenika. Slabljenjem i propašću Drugog Bugarskog Carstva (1185/1396/1422), bugarska teritorija pada pod Otomansku vlast koja je trajala gotovo pet vekova.

Prvi svetski rat je demografski, materijalno i psihološki uništio Bugarsku u periodu od 1912. do 1918. godine.

Bugarska je bila na strani Nacista u Drugom Svetskom ratu, promenivši stranu kada je Rusija ušla u rat. Ubrzo posle toga vlast je preuzela komunistička partija, kada je 1947. godine nastala republika sovjetskog stila. Od 1945. godine Bugarska postala je komunistička država i deo Istočnog bloka, sve do političkih promena u Istočnoj Evropi devedesetih godina 20. veka, kada je Komunistička partija dozvolila višestranačke izbore i Bugarska preduzela tranziciju u parlamentarnu demokratiju i tržište slobodnog kapitalizma sa različitim rezultatima.

Juna 2005. godine je formirana ujedinjena vlada, a 2007. godine je Bugarska postala član Evropske Unije.

BUGARSKA SAOBRAĆAJ

Međunarodni aerodromi nalaze se u Sofiji, Plovdivu, Burgasu i Varni. Morske luke su smeštene u Varna i Burgas. Rečni saobraćaj je veoma dobro razvijen u Bugarskoja, a najznačajnije luke su na Dunavu: Ruse, Lom, Vidin, Silistra i dr. Železničke linije povezuju turistička mesta na Crnom moru sa glavnim gradom, kao i sva veća naseljena mesta u zemlji. Auto-putevi u zemlji povezuju Sofiju sa Crnim morem, kao i sa granicom sa Turskom, Grčkom i Srbijom. Neki od njih su završeni u potpunosti (A1 i A4), dok su drugi izgrađeni u većoj meri (A2, A3 i A6) ili su tek na početku (A5): A1 – automagistrala Trakija (deo Koridora 8), od Sofije do Burgasa; A2 – automagistralaHemus, od Sofije do Varne; A3 – automagistrala Struma, od Sofije do graničnog prelaza Kulata (sa Grčkom); A4 – automagistrala Marica, spaja AM Trakija (saobraćajni čvor Orizovo) sa graničnim prelazom KapitanAndreevo (sa Turskom); A5 – automagistrala Černo more, od Varne do Burgasa; A6 – automagistrala Evropa, od Sofije do graničnog prelaza Kalotina.
Saobraćajna pravila, kao i putni signali, u Bugarskoj su usklađeni sa evropskim standardima, pa je tako razgovor mobilnim telefonom dozvoljen samo uz hands-free sistem i obavezno je, po zakonu, voziti sa upaljenim svetlima. Tokom boravka posebnu pažnju treba obratiti na poštovanje saobraćajnih propisa, jer se za kršenje nekih od njih, osim novčane kazne, izriče i mera privremenog oduzimanja vozačke dozvole u trajanju od jednog meseca, odnosno privremenog isključenja vozila iz saobraćaja (u istom trajanju), a što u praksi ima za posledicu oduzimanje saobraćajne dozvole.

Taksa za vožnju bugarskim putevima (putarina) plaća se kupovinom elektronske vinjete. Preporuka je da se e-vinjeta kupi odmah po prelasku granice, na prodajnom mestu koje je smešteno neposredno posle carinske rampe, sa leve strane, i koje je uvek u funkciji.
Za Bugarsku nije potrebna zelena karta, niti međunarodna vozačka dozvola. Za upravljanje motornim vozilom neophodna je vozačka i saobraćajna dozvola. Tokom privremenog boravka naših državljana u Bugarskoj, priznaje se vozačka dozvola R. Srbije na novom obrascu. Probna vozačka dozvola izdata od strane nadležnih organa R. Srbije, ne priznaje se na teritoriji R. Bugarske. Državljani R. Srbije koji imaju regulisan boravak u R. Bugarskoj mogu da zamene srpsku vozačku dozvolu za bugarsku, bez polaganja ispita.

BUGARSKA LETOVANJE 2025 SMEŠTAJ

Najpoznatija letovališta Bugarske sa velikim izborom hotela i apartmana su Sozopol, Primorsko, Pomorje, Sunčev Breg, Zlatni Pjasci, Čajka, Albena, Nesebar i Kiten. Letnja turistička sezona u Bugarskoj počinje u junu i traje do oktobra meseca. Za letovanje 2025 u Bugarskoj hoteli i apartmani koji se nalaze u našoj ponudi su kategorisani od strane lokalnih turističkih vlasti. Kao i na ostalim turističkim destinacijama strogo je zabranjeno unošenje i iznošenje hrane i pića u i iz hotela.

NAJLEPŠE PLAŽE BUGARSKE

Bugarska je veoma popularna destinacija i privlači sve veći broj turista. Takođe ona ima i puno tajnih, netaknutih, divljih i prelepih plaža u kojima je istinska čarolija boravka na moru.

Ukoliko se odlučite da ovde provedete letovanje Bugarska ima šta da ponudi. Ako ste među onima koji su žele da istraže Bugarsku preporučujemo vam da posetite ove plaže:

• Zlatni Pjasci ( Golden Sands) – nalazi se u istoimenom letovalištu, koje je ime dobilo po pesku boje zlata, i obuhvata obalu dugu 4km. Legenda kaže da su nekada davno, na ovom mestu, gusari zakopali svoje blago, a priroda im se osvetila na taj način što je svu zemlju gde je bilo blago tokom noći pretvorila u pesak zlatne boje. Pesak na ovoj plaži jedan je od najčistijih na Crnom moru. Plaža je okružena zelenilom, a u njenoj okolini se nalaze i mnogi mineralni izvori. Na samoj plaži su dostupne mnoge aktivnosti (skijanje na vodi, paraglajding, surfing itd.). Veliku atrakciju za turiste predstavlja i replika Ajfelovog tornja, Aqua park i najveći Centar za ronjenje „Padi“. Ovde se nalaze i brojni restorani, diskoteke, kafići, sporski tereni, golf tereni, prodavnice i hoteli.
• Cacao beach – nalazi se u letovalištu Sunčev breg, dugačka je oko 8km. Krasi je fini, sitan pesak. Plaža je otvorena 2003.godine pod nazivom „ Cacao beach resort“ i poseduje Plavu zastavu, međunarodno priznanje, što garantuje čistu vodu i kvalitetnu plažu. Poslednjih godina važi za jednu od najposećenijih plaža na bugarskom primorju i pravi raj za ljubitelje provoda i zabave. Naročito je popularna među mlađom populacijom, jer obiluje mnoštvom diskoteka i barova i veoma bogatim noćnim životom. Poznata je po organizovanim žurkama na samoj plaži, gde gostuju DJ-evi iz različitih krajeva Evrope, i na kojoj se non-stop pušta elektronska muzika. Ova plaža je poznata i po Međunarodnom festivalu zabavne muzike „Zlatni Orfej“, koji se održava u vreme letnjih meseci, i rado je posećen, što od meštana, tako i od strane brojnih turista..
• Albena beach – nalazi u jednom od zaliva Crnog mora, udaljenom od Varne oko 30km, u poznatom istoimenom letovalištu. Zaliv je ekološki čist, veoma živopisan, a naročito je poznat po svojim cvetnim baštama. Ovo je plaža koje najviše privlači turiste sa malom decom, i idealna je za porodični odmor. Plaža je dugačka 5km, široka 150m, prekrivena je sitnim peskom, i obeležena je Plavom zastavom. Na plaži postoji i igralište za decu sa ljuljaškama, toboganima i luna parkom. Takođe, na samoj plaži se nalazi i škola za Wind-surfing.
• Sunny beach – nalazi se na oko 2km severno od Nesebara. U njenoj blizini nalazi se i Aqua park „Paradiso“. Aqua park je prepun raznovrsnih atrakcija, kako za decu, tako i za odrasle. Plaža je peščana, duga oko 7km i vodi do grada Nesebara. Uz samu plažu nalazi se veliki broj restorana, barova, restorana brze hrane, prodavnice itd. Plaža je peščana, i na samoj plaži se nalaze i tri diskoteke, veoma privlačne za mlađe turiste.
• Plaža Zlatna ribica ( Golden fish beach) – nalazi se na putu ka Burgasu, na oko 3km od Sozopola. Prostire se na površini od skoro 70 000 m2, pokrivena je sitnim peskom, i duža je i šira od mnogih plaža na primoriju. Okružena je bujnom vegetacijom, i u odnosu na ostale bugarske plaže, veoma je mirna. Spada u okvire kampa Zlatna ripka, i omiljena je destinacija među surferim, zbog jakih talasa i vetra. Turistima je na raspolaganju mnoštvo vodenih sporova, među kojima su – jedrenje, paraglajding, skijanje na vodi (za decu i odrasle), jet-ski itd. U blizini plaže se nalaze i fast-food restorani, i idealno je mesto za turiste koji vole avanturu i kampovanje. Sa ove plaže može se organizovati odlazak u ribolov na otvorenom moru, kao i razni izleti.

BUGARSKA KUHINJA

Bugarska kuhinja predstavlja tipičnu balkansku kuhinju. Čini je mešavina turske, grčke i blistoistočne kuhinje. Usled relativno tople klime, koja je idealna za uzgoj voća, povrća i začina, bugarska kuhinja je vrlo raznovrsna.

Bugarska kuhinja je kroz generacije sačuvala neke posebne karakteristike u načinu spremanja obroka i upotrebu raznih začina ( većinom lekovitih biljaka). Čorba od sočiva je bugarski nacionalni specijalitet, kao i banica ( pita sa sirom). Jogurt je mlečni proizvod koji se služi uz gotovo sva jela. Ostala jela koja su vrlo česta u bugarskoj kuhinji su čorba od škembića, kao i različite vrste salata ( šopska, ljutenice, sirenje i kozunak). Meso, naročito svinjsko i jagnjeće, je sastojak većine bugarskih glavnih jela. Najpopularnija jela od mesa su musaka, kavurma, sarma, ćufte… Slatkiši su vrlo prisutni u bugarskoj kuhinji, a nbeki od njih su halva, razne vrste torti i griz.

Od pića, najznačajnije je vino. Vino se u Bugarskoj oduvek proizvodi i konzumira. Tračani su na ovoj teritoriji bili najstariji i najpoznatiji proizvođači vina. Danas, Bugarska izvozi vino širom sveta. Među najpoznatijim sortama lokalnih vina su dijamant, marvud, crveni misket, ruen, rubin, itd..Pored vina, pića koja se još konzumiraju u Bugarskoj su rakija, mastika i mentovka.

USLOVI ULASKA U BUGARSKU:

Državljani R. Srbije u Bugarsku, kao članicu EU, mogu ući sa putnom ispravom, koja je izdata u poslednjih deset godina i koja mora da važi najmanje tri meseca nakon planiranog datuma za napuštanje zemlje.
Nosiocima biometrijskih pasoša R. Srbije nije potrebna viza za boravak do 90 dana u periodu od šest meseci. Bezvizni režim se ne odnosi na nosioce putnih isprava R. Srbije koje je izdao MUP R. Srbije – Koordinaciona uprava, kao ni nosioce putnog lista u tranzitu.
Ukoliko prilikom krađe državljanin Srbije ostane i bez putne isprave, Ambasada će moći da mu izda putni list za povratak u Srbiju samo ako prezentuje ovo uverenje. S obzirom da u policijskim stanicama često nemaju ovlašćenog prevodioca za srpski jezik, prihvataju i da lice koje prijavljuje krađu angažuje bugarskog državljanina, koji govori srpski. Takođe, ako pokradeni građanin vlada engleskim jezikom, može od policije tražiti da angažuje prevodioca za engleski.
Prilikom ulaska u zemlju, nadležni organi mogu tražiti dokaz o posedovanju finansijskih sredstava za boravak u Bugarskoj. Dovoljnim sredstvima smatra se iznos od 50 evra po danu boravka (dokaz je gotovina u navedenom iznosu, izvod sa bankovnog računa, putnički čekovi, kreditne kartice, potvrda o plaćenom smeštaju), plus dodatnih 200 evra, ako se putuje automobilom.
Kućni ljubimci (psi, mačke), koji se unose u Bugarsku u nekomercijalne svrhe, moraju biti trajno obeleženi u skladu sa propisom kojim se uređuje obeležavanje životinja („čipovani“) i moraju imati svoj pasoš, koji popunjava i izdaje ovlašćeni veterinar, i u koji su upisani podaci o vakcinaciji i revakcinaciji.
Jedinstveni broj za sve hitne slučajeve (policija, hitna pomoć, vatrogasci) jeste 112.
Prilikom boravka u Republici Bugarskoj, za konzularnu pomoć i zaštitu možete se obratiti Ambasadi Republike Srbije u Sofiji, putem sledećeg telefona: +359 2 946 16 33 (35) i elektronske adrese: srb.emb.bulgaria@mfa.rs

BUGARSKA VAŽNE INFORMACIJE

• Broj stanovnika – oko 7.000.000
• Zvanična valuta – bugarski lev
• Službeni jezik – bugarski
• Vremenska zona – GMT + 2, + 3
• Pozivni broj – +359

MAPA BUGARSKA

Pored Bugarske letovanje 2025 možete provesti i na drugim destinacijama koje smo pripremili za naredno leto 2025 kao što su letovanje Grčka, letovanje Turska, letovanje Crna Gora, letovanje Egipat, letovanje Tunis, letovanje Bosna i Hercegovina, letovanje Malta, letovanje Kipar, letovanje Španija, letovanje Italija, letovanje Makedonija, letovanje Dubai.